Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Fiskalni federalizam". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

FAKULTET ZA PRAVNE I POSLOVNE STUDIJE,

NOVI SAD

OSNOVNI ELEMENTI I PRINCIPI FISKALNOG FEDERALIZMA

Niš, Oktobar, 2009

Sadržaj

1. Uvod

Ideja federalizma se razvila kao odgovor na staro pitanje kako povezati ili sjediniti različite, slične ili iste političke, etničke ili religiozne zajednice u nastojanju ostvarenja ciljeva koje ne bi mogle ili bi teže ostvarile same, bez gubitka sopstvenog identiteta. Problematika fiskalnog federalizma zadire u istorijske, etničke i religijske aspekte, koji određuju ustavni karakter svake federalne države u pogledu obima ovlašćenja i položaja federalne viasti. Iz tog razloga, ne postoji opšta formula za uređenje fiskalnih odnosa između različitih nivoa vlasti koja bi bila primenjiva u svim federalnim državama. Federalne jedinice u svakoj federalrioj državi imaju različite zajedničke interese i ciljeve, a pojedini fiskalni aranžmani svoje prednosti i nedostatke, te rešenje fiskalnih odnosa jedne federalne države ne mora da bude odgovarajuće za drugu.Imajući u vidu stalni uticaj društveno-ekonomskih promena i s tim u vezi nemogućnost iznalaženja definitivnog rešenja u skladu sa tim promenama, problematika fiskalnog federalizma je uvek aktuelna i interesantna. Radi se o procesu koji nikada nije stabilan i završen, što je jedna od glavnih karakteristika fiskalnog federalizma.

provincija, kantonainih vlada i sl.) tako da se može govoriti o novoj fiskalnoj reformi.

2. Pojam fiskalnog federalizma

Finansijski federalizam podrazumeva odnose federacije, federalnih jedinica, a u nekim državama i lokalnih zajednica, oformljene u vezi sa ovlašćenjima za utvrđivanje, raspodelu i razgraničenje funkcija u domenu javnih rashoda i javnih prihoda. Savremena teorija javnih finansija ispoljava naročito interesovanje za raspodelu ovlašćenja u federalnoj državi, u domenu fiskalnih prihoda, baveći se, prevashodno, problemom fiskalnog, a ne finansijskog federalizma. U ovom trenutku, nameće se potreba preciznog definisanja pomenutih pojmova. Sintagma finansijski federalizam vezuje se za odnose, uspostavljene između federacije, federalnih jedinica i lokalnih zajednica, na temelju pitanja, vezanih, kako za javne fimkcije, odnosno, javne rashode, tako i za izvore finansiranja javnih funkcija - javne prihode. Nasuprot tome, odrednicom fiskalni federalizam, obuhvaćeni su samo odnosi, vezani za javne, fiskalne prihode, te, prema tome, on podrazumeva uspostavljanje odnosa između fedracije i federalnih jedinica, u nekim državama i lokalnih zajednica, u vezi sa ovlašćenjima za ustanovljavanje, uvođenje i određivanje visine fiskalnih prihoda. Reč je, dakle, o raspodeli fiskalnih kompetencija i izvora prihoda u federalnim državama, u kojima su poreski obveznici uključeni u područje funkcionisanja dva, odnosno, tri fiskalna suvereniteta: saveznog, federalnih jedinica i lokalnih vlasti .

Zajednički život u federalnoj zajednici je moguć samo kroz ispunjenje zajedničkih interesa. Stoga je izuzetno važno postizanje političkog konsenzus sa zajedničkim interesima u federalnoj zajednici. U osnovi, konsenzus je baziran na prihvatanju principa zajedničke korisnosti i principa pravičnosti kao neophodnim faktorima za održanje svake zajednice. Uvažavanje tih principa je pogotovo značajno kada postoje veće razlike u stepenu privrednog razvoja između federalnih jedinica ili regiona koje dovode do migracija. Sa političkog aspekta, migracije prouzrokovane tim razlikama su neprihvatljive jer stvaraju socijalne probleme i mogu biti uzrok političkih tenzija. Socijalni probiemi najčešće nastaju usled finansijske neuravnoteženosti kapitalne, radne i kulturne infrastrukture u radno primajućim federalnim jedinicama ili regionima, izazvane povećanjem socijalnih troškova u obezbeđenju javnih usluga. Mada je postojanje zajedničkih interesa neophodno nije i dovoljan uslov za opstanak

...

 

--------------------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.----------------------------------------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]